Industrija i biznis

Modernizacija je uslov opstanka na tržištu

Mini elektrane na naftnim i gasnim poljima proizvode električnu energiju od gasa koji nije dovoljno dobrog kvaliteta za potrošnju u domaćinstvima i industriji

24. 10. 2024

Autor:

Kvartalni bilten Nacionalnog energetskog komiteta Srbije

Intervju sa Vladimirom Gagićem, direktorom Bloka Prerada u kompaniji NIS

Datum:

24.10.2024.

Vreme za čitanje:

8 minuta

U proklamovanoj eri dekarbonizacije energetike sveta, kakva je prema Vašoj proceni budućnost rafinerija?

V. Gagić: Istina je da živimo u vreme energetske tranzicije, ali je isto tako činjenica da ne postoje jedinstvene ocene o tome kada će svet dostići vrhunac kada je reč o potražnji za naftom. Pojedini analitičari očekuju da to bude između 2035. i 2040. godine, ali navode da će i nakon toga potražnja za naftom biti značajna. Moramo imati na umu da se sirova nafta ne koristi samo za proizvodnju goriva koja upotrebljavamo u transportu, već za čitavu lepezu proizvoda. Pre svega mislim na petrohemijske proizvode, koji se, između ostalog, uveliko koriste i u industriji automobila na električni pogon. Isto važi i za određene elemente koji se koriste pri proizvodnji solarnih panela ili vetroturbina, na primer. Da ne pominjemo značaj nafte i prirodnog gasa kada je reč o proizvodima za ličnu higijenu, antiseptike, dezinfekciona sredstva i tako dalje. Primera je zaista mnogo i mislim da mnoge industrije za sada nemaju alternativu za sirovu naftu i prirodni gas. Ali, tržište, energetska tranzicija, zakonske regulative i ekološka svest od nas traže da se neprestano modernizujemo kako bismo opstali. Na nama je da tražimo načine da radimo efikasnije, sa što manje negativnog uticaja na životnu sredinu i da stalno jačamo energetsku efikasnost i digitalizujemo procese, kako bi naši proizvodi ostali cenovno i kvalitativno konkurentni. To nije lak zadatak, ali će na tržištu opstati samo oni koji su spremni da se menjaju, prilagođavaju i da neprestano investiraju u nove tehnologije i savremenu opremu.

U Srbiji i našem neposrednom okruženju u poslednjih petnaestak godina, pre svega kao posledica tržišnih kretanja, prestala je prerada nafte u četiri rafinerije. Sve oštriji, pre svega ekološki zahtevi, obeshrabruju investitore da ulažu u izgradnju novih rafinerijskih kapaciteta. Da li su postojeći kapaciteti, prema vašoj proceni, dovoljni da u narednih 25-30 godina zadovolje potrebe Jugoistočne Evrope ili će u budućnosti derivati nafte u većoj meri stizati iz udaljenih destinacija.

V. Gagić: Situacija na tržištu je kompleksna, posebno kada je reč o Evropi. Rafinerijski kapaciteti se u ovom delu sveta susreću i sa dodatnim izazovima u odnosu na konkurenciju, jer su u Evropi strožiji ekološki propisi, usvojene su određene odluke kada je reč o upotrebi dizela i benzina, veća je cena radne snage, izgubljena su neka tržišta, posebno kada je reč o izvozu u Ameriku. Tu su i nepoznanice koje se tiču potražnje za naftom, a poslednje godine su pokazale da je tržište nepredvidivo. Međutim, jedno je izvesno – na tržištu su opstali samo oni koji su diverzifikovali i proširili paletu svojih proizvoda, te uložili značajna sredstva u modernizaciju.

Kako danas, deset godina nakon izgradnje kompleksa hidrokrekinga, značajnog ulaganja u ekološke projekte,  izgradnju postrojenja za dobijanje vodonika i modernizaciju i objekata industrijske infrastrukture, ocenjujete odluku o tako značajnim ulaganjima? Kakvi su efekti modernizacije rafinerije 2012-2013. godine?

V. Gagić: Mislim da sa pravom mogu da kažem da bez modernizacije rafinerije u Pančevu, mi danas ne bismo imali sopstvenu proizvodnju naftnih derivata. Ako pogledate globalna dešavanja, jasno vam je koliko bi tim scenariom bila ugrožena energetska stabilnost i nezavisnost naše zemlje. Do 2012. godine urađeno je jako mnogo u Rafineriji, ali je to bila tek prva faza modernizacije. Ona je nastavljena i nakon tog perioda i želim da naglasim da je reč o kontinuiranom procesu, koji praktično nema kraj, jer uvek možemo dodatno da osavremenimo svoj rad ili opremu. Želim da istaknem da je od 2009. godine u Rafineriju u Pančevu investirano više od 900 miliona evra. Značajan deo sredstava uložen je i u ekološke projekte, a rezultat je da smo od 2009. godine smanjili emisije oksida sumpora, oksida azota i praškastih materija za čak 90 odsto. Prvom fazom modernizacije omogućena je proizvodnja goriva po evropskim standardima kvaliteta. To je NIS-u omogućilo da ostane lider na domaćem tržištu, ali i da započne izvoz, kao i ekspanziju na regionalna tržišta. Druga važna faza u razvoju rafinerije okončana je 2020. godine kada je u rad pušten kompleks „Duboka prerada“. Za nas to znači mogućnost da dubinu prerade povećamo sa 84 odsto na 99 odsto što je u rangu najboljih evropskih rafinerija. Praktično, u rafineriji imamo samo svetle proizvode koji su najvredniji na tržištu. Takođe, „Duboka prerada“ značila je i početak domaće proizvodnje naftnog koksa koji je do tada bio isključivo uvožen u našu zemlju. Sada, idemo korak dalje, u rekonstrukciju FCC što jača našu sinergiju sa Petrohemijom i što će omogućiti rafineriji da radi u benzinskom ili propilenskom režimu, u zavisnosti od potreba tržišta. Mimo toga, stalno radimo na projektima digitalizacije i energetske efikasnosti i time gradimo budućnost naše rafinerije koja je od velikog značaja za privredu ne samo Pančeva, već i cele Srbije.

Naftna i petrohemijska industrija u svetu je i ranije bila u sprezi, ali kao posledica očekivane promene strukture potrošnje primarne energije u svetu, te veze su sve jače. Novi nivo Integracije NIS-a i HIP Petrohemije je potpuno u trendu svetskih tehnoloških i poslovnih reformi. Kakve benefite generalno može očekivati naftna, a kakve petrohemijska industrija od višeg stepena međusobne integracije? U kojoj meri će sistem RNP-HIP povećati regionalnu konkurentnost u svojim oblastima poslovanja, odnosno ojačati tržišnu poziciju?

V. Gagić: U ovim tržišnim okolnostima integracija sa Petrohemijom je logičan korak koji je u skladu sa tržišnim trendovima. Rafinerija i Petrohemija su tehničko-tehnološki povezane i njihov rad je u određenim segmentima međuzavisan. Na primer, primarni benzin koji se proizvodi u Rafineriji je osnovna sirovina za rad HIP Petrohemije. Dodatno, budućom modernizacijom postrojenja FCC u Rafineriji nafte Pančevo biće unapređena mogućnost proizvodnje propilena kao sirovine koja će se prerađivati u novoj fabrici za proizvodnju polipropilena u Petrohemiji. Pored toga, najbolje evropske rafinerije danas su po svojoj konfiguraciji petrohemijske što znači da pored goriva proizvode i petrohemijske proizvode. Sigurno je da na ovaj način domaći naftno-petrohemijski kompleks dobija na fleksibilnosti i konkurentnosti. Petrohemiju sada očekuju značajna ulaganja, pre svega u izgradnju postrojenja za proizvodnju polipropilena što je investicija vredna oko 150 miliona evra. Siguran sam da će proces modernizacije HIPP biti uspešan baš kao što je to slučaj sa velikim projektima koji su realizovani u našoj rafineriji.

Upravo je završen veoma kompleksan remont postrojenja u rafineriji nafte u Pančevu. U prethodne četiri godine koliko je proteklo od prethodnog remonta svet se značajno promenio. Nekada otvoreno tržište materijala, komponenti, tehnologija i specijalizovanih inženjerskih usluga u industriji, danas je prepuno različitih barijera. Da li ste zadovoljni onim što je urađeno? Da li biste posebno izdvojili nešto što je urađeno tokom remonta? Kolika je ukupna vrednost radova, koliko je ukupno ljudi, a koliko je eksperata iz same kompanije bilo uključeno u remont? Šta ovaj remont znači za rad Rafinerije u narednim godinama?

V. Gagić: Najpre bih želeo da istaknem da je protekli remont bio najkompleksniji u istoriji rafinerije zbog velikog broja novoizgrađenih postrojenja od kojih smo neka remontovali prvi put. Takođe, remont je i naša zakonska obaveza, ali i neophodnost kako bi oprema radila pouzdano. Svi neplanirani zastoji donose ne samo bezbednosni rizik, već i gubitak vremena i novca i zato ovakvim remontima nastojimo da obezbedimo dugoročno pouzdan rad našeg kompleksa. Takođe, ciljevi remonta bili su povećanje energetske efikasnosti i unapređenje zaštite životne sredine. O obimu posla koji je urađen možda najbolje govore brojke. U remont i investicione radove uloženo je oko 95 miliona evra. Pored naših zaposlenih, na njemu je bilo angažovano još oko 2.000 eksternih zaposlenih. Remont je izvršen na 34 reaktora i apsorbera, pri čemu je zamenjeno oko 850 m3 katalizatora, remontovano je 245 posuda pod pritiskom, 47 kompresora i pumpi, 310 razmenjivača toplote, 1.457 cevovoda, 243 vazdušna hladnjaka, 16 cevnih peći, itd. Važno je istaći da su sve aktivnosti izvedene u skladu sa strogim ekološkim standardima. Sve aktivnosti trajale su duže od očekivanog i najavljenog perioda, ali je fokus bio na bezbednosti svih učesnika i na kvalitetu radova, jer nam sledeći remont dospeva za pet godina. Sve vreme trajanja ovih aktivnosti u rafineriji tržište je bilo uredno snabdeveno svim vrstama goriva. Sve navedeno, daje mi pravo da konstatujem da je domaća rafinerija jedna od najkonkurentnijih i najsavremenijih u ovom delu Evrope. Projekti koje nameravamo da realizujemo u narednom periodu samo će dodatno unaprediti naše kapacitete i osnažiti ih u ovom kompleksnom tržišnom okruženju.

Press služba:

Milentija Popovića 1

11070 Beograd

Subscribe: