Od viteških festivala do 3D streličarstva

Zoran Tucić je u kompaniji NIS zaposlen na poziciji mašinbravar u „Naftagas – Naftnim servisima“. Pored toga, Zoran se već nekoliko godina bavi jednim zanimljivim hobijem – 3D streličarstvom. S obzirom na to da se takmičenja održavaju u prirodi, tačnije hoda se šumskim stazama dugim i po tri-četiri kilometara, za sve one koji se bave ovom disciplinom, ovo je i vid rekreacije.

Zoranova ljubav prema ovoj disciplini rodila se učešćem u viteškim festivalima, jer i u jednom i u drugom slučaju koristi se tradicionalni dugi drveni luk koji se koristio u viteškim vremenima.

„Tako je sve i počelo, krenuo sam da učestvujem u viteškim festivalima poslednje dve-tri godine i onda sam dobio želju da se oprobam kao sportista u streličarstvu. Od ove godine aktivno treniram i učestvujem u takmičenjima“, kaže Zoran.

Kako izgleda takmičenje u 3D streličarstvu

„Ukratko: odete u prirodu i tamo provedete ceo dan. Takmičenje u klasičnom streličarstvu sasvim je drugog tipa – odvija se u halama, i u zavisnosti da li je takmičenje na 18, 30, 50 ili 70 metara, onda je i distanca uvek ista. Ako se bavite 3D streličarstvom, šetate šumskom stazom dužine i do 3-4 km. Na toj stazi su raspoređene 24 mete, koje treba da gađate. U svaku metu imate pravo da „ispucate“ dve strele, i tako vam se računaju rezultati. Svaka meta je na različitoj distanci – najbliža je od sedam-osam metara pa do 45 metara. Mete mogu biti različitih veličina“, objašnjava Zoran.

Ako su turniri prijateljski, onda preovladava druženje, razgovor, dok je kod saveznih turnira drugačije – nema priče dok neko gađa, zbog koncentracije i onda je baš sportska atmosfera.

Kako izgledaju treninzi

Zoran navodi da u Zrenjaninu postoje dva kluba koja se bave streličarstvom, pa je sa jednim od njih stupio u kontakt i počeo da trenira.

„Treninzi su tri puta nedeljno, leti treniramo na otvorenom, a zimi nemamo baš adekvatne prostorije, jer je potrebno da dužina bude 45-50 metara. Hale su skupe a mi smo mali klub. Ipak, snašli smo se – treniramo u bioskopskoj sali, i to u večernjim časovima kada nema projekcija“, opisuje Zoran.

Kaže da je počeo sa jednim kompletom – luk i strela, ali se u međuvremenu zaljubio u ovaj sport, i sada ima šest lukova.

Kada se meta najbolje gađa

U današnje vreme, kada je „prazna glava“, kaže kroz smeh kolega Zoran.

„Svi smo danas zatrpani informacijama, poslom, stresom, čini se kao da smo pod stalnim pritiskom. Potrebno je da stanete pred metu, da se skoncentrišete. Sve drugo odbacite, i razmišljate samo o onome što imate ispred sebe. Potrebna je i mirna ruka. Izgleda da je lako, ali nije tako. Preporučujem da probate pa ćete videti. Veština se brusi treningom“.

Na pitanje da li vidi da streličarstvo ima uticaja i na njegov svakodnevni život, Zoran odgovara: „Primećujem da je koncentracija bolja. Malo se smirite, niste više ni tako impulsivni, ne skačete na svaku loptu.“

13 nastupa – 13 medalja

Zoran ostavlja uspešnu godinu iza sebe. U svojoj kategoriji veterana koji koriste dug luk, od 13 nastupa osvojio je 13 medalja.

„Medalje sam osvajao i na prijateljskim turnirima, i na viteškim, a takmičenja sa najvećom težinom jesu finale kupa Srbije, i državno prvenstvo, a na oba sam osvojio drugo mesto. Imao sam i jedan izlet u Evropu, to je bila šesta etapa Centralnoevropskog kupa, gde sam osvojio zlatnu medalju“, priča Zoran i dodaje da za sledeću godinu predstoje ista ta takmičenja, i još jedno – posebno.

„Plan mi je da u avgustu idem i na prvenstvo Evrope koje se održava u Slovačkoj.“

„Rekao sam svojoj deci da nisam ni sanjao, a ja imam 54 godine, da ću se nekad baviti ovim. Sada kada sam počeo, pokazalo se da imam potencijala, talenta. Hteo sam da pokažem i svojoj deci da kada nešto želiš, naći ćeš način da to i ostvariš. Sad iz ove perspektive mogu da kažem – samo je potrebno odlučiti.“