Žena kojoj je rudarski šlem uvek na dohvat ruke

Milica Kočović o svojoj profesiji i poslom kojim se bavi priča sa istim žarom kao i pre skoro 30 godina kada je prvi put postala deo kompanije NIS. Te davne 1996. godine, nakon završenih studija na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, zaposlila se kao mlađi inženjer, a danas  nakon skoro tri decenije i razvojnog puta na kome mogu mnogi da joj pozavide, na poziciji je vodećeg geologa u Pogonu Srednji Banat. Ova rođena Zrenjaninka rado pojašnjava da u stvari nije baš geolog po profesiji, već diplomirani inženjer rudarstva, o čemu svedoči i rudarski pozdrav „Srećno“ napisan zelenom bojom na tabli, plavi šlem i zaštitne naočare koji su tu uvek pored, jer „nikada se ne zna kada će da pozovu sa terena“. Posao rudara gleda kroz životni moto da bude dobar i srećan čovek, a priznaje da trenutak kada poteče nafta iz bušotine uvek u njoj budi osećaj ponosa i zadovoljstva, baš  kao i prvog dana.

Izbor vredan svih izazova

Iako  priznaje da rudarstvo nije bila njena „ljubav na prvi pogled“ , sa ove vremenske distance Milica kaže da ne sumnja da je to bio pravi izbor:

„Posao je vrlo odgovoran, nekad i stresan, ali zato i lep i dinamičan. Tipičan radni dan počinje sa jutarnjim sastancima, gde se prolaze tekuće stvari, problematika proizvodnje i donose odgovarajuće odluke. Po potrebi posla ide se i na teren što je od velikog značaja za dobijanje kompletne slike stanja bušotina i proizvodnje, kao i uvide od naših kolega koji rade na poljima na moguću problematiku i izazove sa kojima sa susreću. Taj neposredni kontakt sa ljudima je jako bitan segment mog posla. To je ujedno ono što najviše volim, pogotovo kada se naše inženjerske odluke potvrde kao rešenja u praksi,“  kaže Milica koju i dalje vodi ogromna želja da upoznaje nove ljude, prihvata promene, i da svoja znanja i veštine prenosi drugima.

Posao naftaša, kako kaže, nije se puno promenio u tehničkom i stručnom smislu od njenih početaka do danas, ali zato u tehnološkom jeste:

„Počevši od najbanalnijih stvari da u početku nije bilo ili je bilo jako malo računara, pa sve do novih tehnologija načina eksploatacije i primene geološko tehničkih aktivnosti bušotina, posao rudara je tehnološki napredovao.  Tu su i različite mogućnosti, od načina opremanja bušotina do metode njenog rada, a umnogome napretku u profesionalnom planu doprinosi i stalno usavršavanje  – razmena iskustva sa kolegama u zemlji i inostranstvo, kao i  učestvovanje na stručnim konferencijama“, navodi Milica koja kao svoj poslovni moto ističe biti odgovoran, kolegijalan, sistematičan i imati stalnu želju za učenjem i napredovanjem.

Ljudi su najvažnija karika

Iako se rudarstvo tradicionalno doživljava kao „muška“ profesija, Milica takve predrasude nikada nije osećala u svom poslovnom okruženju:

„Svi smo svesni činjenice i realnosti da se nekada jasna podela na „muške“ i „ženske“ poslove briše. Danas imate dosta žena na poslovima koji su se nekada vezivali isključivo za muški pol. U industriji nafte i gasa mnogo je više žena nego što je bilo kada sam ja počinjala svoju karijeru. Smatram da je važno svakome pružiti šansu da se dokaže i pokaže svoje znanje i kvalitet, podjednako kako ženama i tako i muškarcima“, uverena je Milica.

O svojim kolegama Milica Kočović ima samo reči hvale i smatra da su oni jedna od najvažnijih karika njenih poslovnih uspeha:

„Ponosna sam na svoj tim jer je odgovornost svih zaposlenih glavna spona u zajedničkom radu i izazovima. Odgovorni ljudi su uvek pošteni, pouzdani i poverljivi. Mišljenja sam da treba biti profesionalac koji prihvata izazove modernog vremena, ostvaruje poslovne rezultate, ali kome su ljudi uvek na prvom mestu“, navodi Milica.

S obzirom na njeno dugogodišnje iskustvo, Milica ima poruku za mlade žene koje razmišljaju o karijeri u rudarstvu:

„Svojim budućim koleginicama poručila bih da budu istrajne, uporne, dosledne i da se ne boje nikakvih poslovnih ili stručnih izazova. Takođe im savetujem da konstantno rade na stručnom usavršavanju, u svim sferama svog života. Da veruju ljudima oko sebe, a pre svega da se ostvare kako na profesionalnom tako i na ličnom i porodičnom planu. Jednostavno, da budu to što jesu“, kaže Milica.

Žena, majka, supruga – pre svega

Van terena i posla, Milica je pre svega majka dve ćerke i supruga. Kako ističe, njena porodica je za nju izvor energije i podrška, kao i snaga koja pokreće sve njene uspehe.

„Iako se nijedna od mojih ćerki nije opredelila za ovu profesiju, izuzetno sam ponosna na njihov izbor i na činjenicu da svaka od njih gradi neki svoj put i uverena sam da je i njihov izbor pravi, baš kao što je bio i moj. Slobodno vreme uglavnom provodim sa porodicom i prijateljima u druženju i putovanjima, ali zato i jedan delić slobodnog vremena ostavljam samo za sebe i moje drugarice. Volim prirodu i cveće, a ranije sam često i planinarila, za svoju dušu. Jer ipak sam ja pre svega žena“, zaključuje Milica.

NAFTA „ZA SREĆU“

Milica se rado priseća svojih početaka, a posebno jedne anegdote koja je vezana za prvi radni dan na bušotini:

„U sećanju mi je ostalo da su mene i moje kolege dok smo još bili pripravnici i prvi put došli na bušotinu  starije kolege umazale sirovom naftom „za sreću“, kako su to voleli da kažu, i što je onda bio običaj“