Priča o karijeri koja spaja globalno iskustvo i lokalni doprinos

Kako izgleda kada se znanje stečeno na najprestižnijim univerzitetima vrati kući i pretoči u rad koji pomera granice energetike? U slučaju Marka Vučkovića, odgovor leži u svakodnevnom balansu između strateškog razmišljanja, kontinualnog usavršavanja i adaptacije na dinamično poslovno okruženje.  Svoj profesionalni i akademski put Marko je započeo kroz korporativni program NIS-a “Energija znanja”, dok danas u NIS-u, na poziciji rukovodioca Sektora za razvoj biznisa u okviru Bloka “Istraživanje i proizvodnja”, Marko dokazuje koliko daleko znanje može da stigne kad ostane u svojoj zemlji. Odluku da ostane u Srbiji vidi kao put da doprinese zajednici i industriji koja mora da prati globalne trendove.

Kako vidiš svoju karijeru za pet godina i šta bi voleo da promeniš u industriji kojoj pripadaš?

Za pet godina vidim sebe kao nekoga ko je uspešno proširio i primenio svoja znanja i veštine kako u domenu ekspertize, jer smatram da tu uvek postoji prostor za unapređenje, a tako i u menadžerskom segmentu. Želeo bih da budem neko ko, ne samo da ume da generiše nove ideje i rešenja, prepozna i donese pravilne poslovne odluke, već i da inspiriše tim da zajednički stvara vrednost. Volim da verujem da će takav pristup u perspektivi dati još bolje rezultate i pozicionirati me kao lidera, sposobnog da balansira između strateškog razmišljanja, praktične implementacije i razvoja tima i procesa, koji donose merljive i održive rezultate. Naravno, postizanje ovih ciljeva neće doći ako budem stajao mirno, stoga moje ambicije su kontinuirano usavršavanje, prihvatanje i otvorenost za nove izazove. Smatram da je važno da industrija u kojoj poslujemo ostane u koraku sa globalnim energetskim trendovima uz kontinuirano praćenje i primenu tehnoloških inovacija. To je preduslov da unapredimo efikasnost, podignemo održivost i obezbedimo dugoročnu stabilnost u sve zahtevnijem energetskom okruženju. Verujem da uz proaktivan pristup razvoju možemo očuvati strateški značaj i sposobnost da odgovorimo na izazove koje nam donosi budućnost.

Šta te danas najviše „pokreće“ na poslu?

Danas me najviše u poslu pokreće spoj ljudi, brzine kojom se svet oko nas menja i izazova koje takvo okruženje donosi. Rad u energetici ne podrazumeva isključivo razumevanje resursa i upravljanja njima, već i stalno osluškivanje tržišta, tehnologija i društvenih potreba. Ovakvi izazovi nameću da razmišljam i da se razvijam multidisciplinarno, sagledavajući širi koncept za donošenje poslovnih odluka i iniciranje novih ideja. Ljudi u mom okruženju, uz svoju stručnost, energiju i međusobno poverenje snažno utiču na moj angažman, jer timski rad, razmena znanja i usmerenost ka zajedničkim ciljevima je ono što najviše lično i profesionalno gradi pojedinca i doprinosi organizaciji. Uveren sam, takođe, da ćemo svi koji smo profesionalci u svom poslu u budućnosti, kako bismo išli u korak sa vremenom i bili konkurentni, morati dosledno da ulažemo u znanje, inovativne pristupe i kulturu koja ne beži od promena, jer smatram da će prilagođavanje i razmišljanje nekoliko koraka unapred biti neizostavni deo transformacije u kojoj živimo. To je zapravo i na neki način prirodni pokretač.

Koji izazov te je najviše „izbacio iz zone komfora” i kako si uspeo da ga savladaš?

Za mene je jedan od najznačajnijih profesionalnih izazova bio prelazak na poziciju rukovodioca sektora, kada sam preuzeo ulogu menadžera svog tima. Taj trenutak je doneo ogromnu promenu za mene, gde sam od jasno definisanih zadataka, konkretnih ciljeva i mogućnosti da se u potpunosti fokusiram na sopstveni doprinos i merim uspeh svog individualnog rada, morao da značajno promenim svoju perspektivu i fokus. Više nije dovoljno biti dobar pojedinac, neophodno je biti fokusiran na više aspekata i formirati ideje, strategije, odluke koje utiču na celokupan tim, proces i rezultate. Usled toga, menjaju se prioriteti, način razmišljanja i stepen odgovornosti. Ne mogu reći da sam potpuno uspeo da savladam ovaj izazov, smatram da sam i dalje u procesu neke vrste prilagođavanja, ali učenjem kroz iskustvo, greške, otvorene razgovore i povratne informacije od kolega, a naravno i dozom dobre energije, verujem da će se sve lako savladati. Izazov da se izađe iz zone komfora u bilo kom aspektu života, imati luksuz da budeš početnik u nečemu, pa čak i pogrešiš, ne vidim kao slabost ili nedostatak, već kao prostor iz kojeg dolazi najvredniji lični i profesionalni rast.

Zašto ste odlučili da ostanete i radite u Srbiji?

Verovao sam, a i dalje verujem, da u Srbiji postoji prostor gde znanje ima težinu, gde izazovi postaju prilike i gde mogu da doprinesem nečem većem od sebe. Osećaj pripadnosti, potreba da radim za zajednicu iz koje potičem i mogućnost da napravim razliku tamo gde je ona najpotrebnija, bili su presudni razlozi zašto sam odlučio da ostanem da gradim karijeru u Srbiji. Sagledavajući iz današnje perspektive, ova odluka pokazala se kao najvažnija i najispravnija i donela mi je ne samo stabilan profesionalni razvoj kroz godine rada, već i satisfakciju da svaki uspeh ima kako ličnu, tako i društvenu težinu.

Foto: BIZLife/Stefan Jovanović