Kako naftne kompanije doprinose energetskoj tranziciji i zelenim zajednicama

Ne tako davno, teško je bilo i zamisliti da će sunčevi zraci grejati naše domove, stanove, industrijske objekte, pokreće kompjutere, motore, vozove, automobile. Danas, kada svedočimo globalnim klimatskim promenama i sve većoj orijentaciji ka obnovljivim izvorima energije, solarni paneli su postali neizostavan deo našeg svakodnevnog života.

Solarna energija – kada se nezamislivo pretvori u svakodnevno

Kao sam koncept, solarna energija nije nova i njeni počeci se vezuju za početke osvajanja Svemira, jer se na prvim satelitima od sredine 20. veka napajanje električnom energijom vršilo kroz konvertovanje sunčeve energije preko fotonaponskih ćelija. Takođe, malo je poznato da su još od kraja 19. veka naučnici počeli da istražuju mogućnost pretvaranja sunčeve svetlosti u električnu energiju. Čak je i naš čuveni izumitelj Nikola Tesla dao svoj doprinos ovoj temi patentom br. US 685957 iz 1901. godine, gde daje predlog mašine koja koristi energiju sunčevog zračenja za pokretanje svojih uređaja. Tek u drugoj polovini 20. veka napredna tehnologija solarnih panela je postala i komercijalno održiva, a u narednim decenijama će niz faktora doprineti da ona zaživi u svim segmentima, i to prvenstveno zahvaljujući razvoju tehnologije, kao i povoljnoj ceni solarnih panela koja je sve više „išla na ruku“ industriji, potrošačkom sektoru, ali i običnim građanima.

Pored toga, tragalo se za održivim rešenjima pa su tako povećanje emisije ugljen-dioksida, zagađenje vazduha i ekološki izazovi „pogurali“ primenu solarne energije u prvi plan. Benefiti korišćenja solarnih panela vremenom nisu bili samo ekološki, već i ekonomski, a same industrije koje su se smatrale konzervativnim sve više su počele da se oslanjaju na potencijal solarnog tržišta. Izuzetak nije ni naftni sektor, a danas gotovo da ne postoji energetska kompanija u svetu koja ne samo da razvija program solarnih elektrana, već su ulaganja u ovaj segment postala neizostavni deo njihovih dugoročnih strategija razvoja. Dovoljno je podsetiti samo da britanski BP raspolaže sa dovoljno solarnih kapaciteta za napajanje više od 600.000 domaćinstava. Ovaj naftni gigant je otišao i korak dalje, pa je tako projekat “Bellflower Solar” u Indijani među brojnim lokacijama „Lightsource BP“ u SAD-u, gde se između solarnih panela vrši ispaša ovaca i pčelarstvo. Ovo BP čini pionirima u oblasti agrivoltaike – dvostruke upotrebe zemljišta za poljoprivredu i proizvodnju solarne energije.

Kako se koristi sunčeva energija u Srbiji

Trendu ulaganja u obnovljive izvore energije i razvoj solarnih elektrana nije odoleo ni domaći NIS. Tokom 2022. godine, naša kompanija je pokrenula izgradnju solarnih fotonaponskih elektrana na svojim benzinskim stanicama širom Srbije, kao i na drugim objektima u svome vlasništvu. Do danas, NIS je pustio u rad 45 solarnih fotonaponskih elektrana na svojim benzinskim stanicama, koje godišnje proizvode oko 1600 MWh električne energije. Od toga broja, oko 1300 MWh se koristi za potrebe samih benzinskih stanica, dok se oko 300 MWh isporučuje u distributivnu mrežu. Ovaj projekat ujedno donosi i ekološke benefite, jer doprinosi smanjenju emisije ugljen-dioksida za više od 1700 tona godišnje. U narednom periodu NIS je najavio da će nastaviti sa širenjem portfolija solarnih elektrana. U 2025. godini planira se izgradnja dodatnih 33 elektrana na benzinskim stanicama, sa ukupnom proizvodnjom od oko 1100 MWh godišnje. Ovim korakom, gotovo četvrtina NIS-ovih benzinskih stanica u Srbiji biće energetski nezavisna i imaće i sopstveni izvor zelene električne energije, sa proizvodnjom iz čistih izvora energije koja će dostići 2700 MWh godišnje.

Istovremeno, NIS je otpočeo sa izgradnjom solarnih elektrana i na drugim ključnim objektima. Na primer, u Pogonu za proizvodnju pijaće vode „Jazak“, u 2024. godini je puštena u rad solarna fotonaponska elektrana snage 620 kWp. Ovo je prvi objekat ove vrste u NIS-u, kao kombinovana elektrana sa tri fotonaponska polja, raspoređenih na tlu i na krovu fabrike. Ovaj projekat, vredan više od pola miliona evra, omogućava da se najveći deo proizvedene električne energije koristi za potrebe same fabrike, dok se povremeni viškovi isporučuju u distributivnu mrežu.

Takođe, od ove godine, rafineriju nafte u Pančevu snabdevaće električnom energijom i solarni paneli ukupne snage od 610 kWp sa krovova pet internih objekata i očekivanom godišnjom proizvodnjom od 656 MWh. Ova investicija, vredna više od 38 miliona dinara, doprinosi smanjenju emisije ugljen-dioksida za oko 700 tona godišnje. Dodatno, izgrađene su i dve solarne elektrane na poslovnim zgradama u vlasništvu kompanije, jedna u ulici Arse Teodorovića u Novom Sadu, snage 100kWp i druga na krovovima objekat u Skladištu derivata nafte u Novom Sadu, snage 585 kWp.

Najveća solarna elektrana koja je izgrađena u našoj kompaniji je fotonaponska elektrana u Skladištu derivata nafte na tlu, snage 5,6 MW (priključne snage), odnosno 6,82 MWp snage solarnih panela. Na slobodnom zemljištu nekadašnje rafinerije, na površini od oko 8ha postavljeno je gotovo 12.000 fotonaponskih panela, 18 invertora i 4 trafostanice. Ovo je prva solarna elektrana NIS-a koja će svu proizvedenu električnu energiju plasirati direktno u distributivnu mrežu za komercijalnu prodaju. Očekuje se da će godišnje proizvoditi oko 8.700 MWh što odgovara godišnjoj potrošnji oko 2.000 prosečnih domaćinstava u Srbiji. Ova elektrana će uticati da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte u našoj zemlji za gotovo 10.000 t CO2 godišnje.

„Zelena“ zajednica je održiva zajednica

Sve veća potreba za novim izvorima energije, ekonomska isplativost, kao i povećanje svesti o ekološkoj odgovornosti, doprineli su da solarna energija postane jedan od ključnih faktora u stvaranju održive energetske budućnosti. Projekti u toj oblasti energetske tranzicije koje su pokrenule naftne kompanije, pokazuju da i veliki energetski igrači prepoznaju značaj korišćenja obnovljivih izvora energije čime se istovremeno aktivno učestvuje u procesu zaštite životne sredine.

NIS je prva kompanija u Srbiji koja je samostalno sprovela i finansirala, u okviru programa društvene odgovornosti “Zajednici zajedno”, javni konkurs za podršku izgradnji solarnih elektrana na objektima ustanova od javnog značaja. Na taj način će 40 ustanova u 13 gradova i opština širom Srbije dobiti mogućnost da koriste solarnu energiju za sopstvenu proizvodnju električne energije, čime se daje značajan doprinos smanjenju emisije ugljen-dioksida i očuvanju životne sredine, kao i unapređenju energetske efikasnosti javnih objekata.